PODELI:Share on Facebook0Share on Google+0Tweet about this on TwitterShare on LinkedIn0Pin on Pinterest0

Nekoliko minuta pre početka crkvene službe, dok su vernici sedeli u svojim klupama i čekali, na vratima crkve se pojavi sam Đavo (Satana).

Narod je počeo da vrišti i trči ka izlazu, rušeći i gazeći jedni druge u tom haotičnom naporu da se pobegne od ovog zla.

Ubrzo je crkva bila prazna osim jednog starijeg gospodina koji je sedeo mirno u svojoj klupi bez pomeranja,
naizgled nesvestan činjenice da je Božiji neprijatelj bio u njegovom prisustvu.

Videvši ga, Đavo priđe čoveku i pita ga:
– Da li ti znaš ko sam ja?!

Čovek je bez imalo straha odgovorio: – Da, Naravno.”

– Zar se ne plašiš mene? – pita Đavo.

– Ne, definitivno ne… – rekao je čovek.

– Zar ne shvataš da mogu da te ubijem i jednom rečju? – pitao je Đavo.

– Ne sumnjam u to… – smireno će starac.

– Da li znaš da ti mogu izazvati duboku i užasavajuću patnju za celu večnost? – uporan je Đavo.

– Da… znam… – čovek je i dalje je smireno odgovarao.

– I znajući sve to ti se i dalje ne bojiš?!?

– Ne! – rekao je starac.

Đavolu ta starčeva hrabrost poče smetati pa mu reče:
– Poštedeću ti život ako mi kažeš zašto se ti mene ne plašiš!

Čovek mirno odgovori:
– U braku sam sa tvojom “sestrom” već 48 godina! ”

(Autor: vicdana.rs )

Komentari