Pečurke

      Comments Off on Pečurke

Pečurke

Nabrao muž šumskih pečuraka, ali nije siguran jesu li jestive, pa odluči da žena prvo proba, pre nego on jede. Uđe on u kuću i upita:

“Dušo, hoćeš mi spremiti ovo malo pečuraka, onako, da budu softane, uz pire?”

Sprema žena, a on će:

“Jel’ si brzo gotova, gladan sam?”
“Jesam…”
“Jesi probala?”
“Jesam.”

Donese ona njemu pečurke i pire, a on navali k’o zver. Kad je bio pri kraju reče:

“J**bi ga, ja te nisam pitao hoćeš ti malo?”
“Zaboravio si da sam alergična na pečurke.”
“A rekla si da si probala?”
“Jesam pire!”

Pripreme za svadbu kod oba pola

      Comments Off on Pripreme za svadbu kod oba pola

Pripreme za svadbu kod oba pola

Kad muško ide u svadbu koja kreće u 18 sati:

Istušira se u 17:30.
U 17:40 se obrije.
U 17:50 je obučen i spreman za polazak.

Kad žensko ide u svadbu koja kreće u 18 sati:

Budi se u 4 u jutro, kuva litru kave i na fejzbuku provjerava jel joj frizerka budna.
U 4:30 piše status na fejsari „DANAS FEŠTA!!!“ Lajka sama sebi.
U 4:40 stavlja 20 kila voska u ekspres lonac a lonac na šparet. Kad se vosak otopio, oko 5:30 ulazi sa loncem u kupaonu, ulazi u kadu i kompletna se zaljeva vrelim voskom, od vrata do stopala. Vrišti u kupaoni. Obljepljuje se trakama, kida sa sebe sve dlake. Opet vrišti. Mačka skače na nju, lijepi se na vosak, trga mačku sa sebe…mačka ostaje bez pola dlaka koje ostaju na njoj. Tušira se. Mačkine dlake struže žiletom od muža.

U 6:30 izlazi iz kade sa opeklinama 3. stupnja, nogom šuta do pola ćelavu mačku.
U 6:40 lakira nokte na nogama. Ne može pogoditi nokat na malom prstu jer ga nema pa cijeli mali prst farba u crveno… Tako i na drugoj nozi.
U 7:00 sama sebe kači na štrik na balkonu, da se malo sasuši.
U 7:30 golub slijeće na štrik, sere po njoj. Na goluba baca mačku i jebe mu sve u rodu. Mačka pada mrtva sa 9. kata, golub odlijeće, tuguje za mačkom pola minute. Tušira se ponovo.
U 8:00 prva ulazi u butik gdje si želi kupiti haljinu. Do 10:30 objašnjava kakvu bi haljinu. Izabire haljinu u 11:30. Izlazi iz butika, piše status na fejsari „Izabrala haljinu za 5 minuta!“

U 12 joj frizerka šalje poruku „Čekam te“, ona odgovara sa „Eto me odmah!“…i odlazi kupiti štikle.
Od 12:00 do 14:00 isprobava preko 170 modela štikli, i izbor se sužava na dva modela. Do 15:30 odlučuje koji od ta dva modela uzeti. Izabire i odlazi. Nakon pola sata se vraća, predomislila se, uzima onaj drugi model.
U 16:10 ulazi kod frizerke. Sjeda u stolicu i udara selfie, objavljuje na fejsari „Laganini“. Ova je farba u krivu boju, lovi je histerični napad i pada na pod. Frizerka je diže onesvještenu i farba u drugu boju. Budi se iz nesvjestice, udara selfie, objavljuje sliku na fejsari uz „Ovo je fenomenalno!“, opet pada u nesvjest.
U 17:00 kola hitne pomoći je dovoze na hitnu, budi se, dere se na sve u hitnoj da koju pičku materinu ona tu radi!!! Pita koliko je sati…govore joj da je 5… pada u nesvjest. Onesviještena trči doma.

Osviještava se doma u kupaoni u 17:15, zove frizerku i pita ju „Jesam ja danas bila kod tebe?“
Šminka se u 17:16, oblači u 17:40… i još se dere na muža: „Konjino, jel ja tebe uvijek moram čekati!?“
U 17:50 muž je vozi na hitnu, štikle joj ostale tamo.
U 18:00 dolaze na svadbu, udara selfie sa mužem…stavlja sliku na fejsaru „Nas dvoje!“…čeka prvi komentar…eto ga „Jel ti to nemaš gaće!?“… Briše sliku…

Kratka priča o jastucima

      Comments Off on Kratka priča o jastucima

Kratka priča o jastucima:

U radnji jedna bakica ispred mene pita da li može da vrati ogroman jastuk što je kupila.
Objašnjava prodavačici da ga je kupila jer joj je neko rekao da kupi što veći jastuk i da ga drži noću iza leđa.
Da ga drži iza leđa jer ne može nikako da zaspi.
Ne može nikako da zaspi jer joj je hladno po leđima.

Hladno joj je jer ne može da ugreje mesto, pokazuje rukom, kod krsta.
To mesto joj je 44 godine grejao muž.
Sledeće godine bi im bilo 45 godina braka.
Probala je sa jastukom, al’ kaže ne pomaže ništa.

Pita da ga vrati, nije ga isprljala.
Samo je stavila pa je bilo sramota što je njega probala da zameni jastukom.
Hladno joj je tu kod krsta i ne može da zaspi jer 44 godine nije spavala sama.

Srce mi je potonulo u stomak, od tuge i lepote istovremeno.

Budite bez brige

      Comments Off on Budite bez brige

Budite bez brige: Šta reći…

Pre par godina tatu zaboli glava, potiljak mu kao trne. Odmah se mama paničarka uplašila da se ne šlogira, meri mu pritisak 170-110. Odmah u auto i pravac hitna.

Ulaze oni u hitnu, a na hodniku sestre i doktor, koji pita “Šta nije u redu?”, mama kao iz topa: “Doktore, ja sam mom mužu tri puta merila, njemu nikad nije bio veći!”
Osoblje popadalo od smeha.

Kaže doktor: “Hajde gospodine, uđite da Vas pregledam i da Vam ja izmerim.”
Opet svi u smeh.

Izlaze posle pregleda i kaže doktor mami: “Ne brinite gospođo, jeste veliki, ali viđao sam i veće.”

Kako da osvežite svoj brak

      Comments Off on Kako da osvežite svoj brak

Kako da osvežite svoj brak

Osvežite svoj brak – pisalo je velikim crvenim slovima na naslovnoj.

“Neka vaš brak zablista starim sjajem.”

Ko kaže da ne osvežavam svoj brak? Juče sam spremala paprike, a moj Vlada voli punjene paprike.
Nisu oni mislili na paprike, primeti Gaga.
Ovde nam trebaju neki drugi, malo jači, začini. Kao na primer – posebni trenuci, stvari koje radiš samo kada si s njim, odlazak na neko putovanje, zajednički hobi, brčkanje u bazenu…
Nemam para za to brčkanje, a i kome da ostavim dete na nedelju dana?
Pa, dobro, evo ovako ćemo. U petak ti uzimam bebu za vikend a vas dvoje se malo posvetite jedno drugom. Napuni kadu, sipaj po čašu vina, zapali sveće, pusti muziku u Bog da vas vidi…

I tako, dođe i taj petak. Oko šest uletim u kuću, brže bolje pospremim onaj lom i upalim bojler na trojku. Kupi sveće – pošaljem mu poruku. Srokam pola kila nerazblaženog domestosa u kadu, pa ribaj, ribaj, zamal’ se ne uguših od one kiseline.
Al’ ako će već da padne kupanje – da mi ne zagleda muzge po pločicama. Oko osam eto ti Vlade.

Pobogu, čoveče, pa gde si do sad?!
Tražio sveće – reče i okrenu se oko sebe. – Mogla si bar da mi javiš da je došla struja, a ne da idem okolo k’o magarac.
Vladimire…pa ovo su crkvene sveće!
Dobro sam ikakve našao.
Bože sačuvaj, pa nije parastos, neću ih za pokoj duše paliti. Nego, šta veliš da se okupamo ti i ja malo?
Što? Ja sam se sinoć kupao.
Zemljo – otvori se. On se sinoć kupao?! Pa da si se i pre pet minuta kupao, ako ja kažem da se kupamo – ima da se kupamo i tačka. I ja sam juče obrijala noge pa ću danas opet.
Ne znam kakvi su ti to fazoni. – buni se. – Mog’o sam lepo prvo ja da se tušnem pa onda ti, a ne – Duda hoće zajedno. To mora da si pročitala u onim tvojim novinama.
I da jesam i da nisam – to nije tvoja briga. I ne mrdaj se, srušićeš mi sveće. Ulazi u tu kadu, šta si stao… A, ne, ti ćeš na tu stranu, neću da me žulja slavina.

Uglavnom, ko god da je smislio one “osvežavajuće” savete, dabogda nikad ne izašao iz kade!
Ovde prave mnogo male kade, ne može čovek sam da se čestito opruži a kamoli nas dvoje. Okreni, obrni, neće. Da sam žena od gume, ne bi’ se namestila. Muke Tantalove.
Pet puta me molio da izađemo. Na kraju jedva nekako stadosmo i to tako što sam mu bila okrenuta leđima. Gde je tu romantika, ako ne možemo da se gledamo u oči? Al’ ajde, barem će leđa da mi opere.

Vino – reče u jednom trenutku. – Zaboravili smo vino.
Neka smo. Nema tog vina zbog kog bi’ sad ustala.
Jesi sigurna da se neće nešto zapaliti od onih sveća? Jesi sklonila acetone, vatice, one zapaljive stvarčice? Nemoj vatrogasci da nas vade iz kade.
Sve sam sklonila. Hoćeš da mi opereš leđa?
Odmah, vaše visočanstvo. Pomeri se malo napred, slavina mi je upravo probila plućno krilo. I ne vrti se toliko, sve ćeš poplaviti.
Mmmmm…kako to prija. Nemoj toliko da pritiskaš, nije ti to šoferšajbna, to su moja leđa, dušo. I slobodno stavi malo kupke…
Ne treba kupka, ovaj sunđer odlično peni.
Koji sunđer?
Pa ovaj plavi, što?
Plavi peni zato što sam plavim ribala kadu! Plavi je za kadu, sto puta sam ti rekla!!!
Kako sam mogao da znam? Piše li na njemu “za kadu”?! Uostalom, šta se buniš, skinuo sam ti sav kamenac…
Ha ha ha, kako si ti duhovit, evo, umreću od smeha.

Mislim da u onom tekstu nisu pominjali kamenac. Ni telefon koji je besomučno zvonio. Ni bojler koji se ispraznio nakon deset minuta, pa sam drhtala k’o siroče. Ni sveće koje su se pokrivile, ni vosak koji se slivao niz veš mašinu. Ni upalu bubrega u najavi.
Da zlo bude veće, u jednom trenutku smo ostali u potpunom mraku. U pokušaju da se okrenem, uspela sam nekako da ga zveknem laktom u glavu. Ako ćemo pravo, ni R od romantike. A činilo se da noć obećava. Zvono na vratima najavilo je skori fajront. Zgledali smo se.

Idi, otvori.
Idi ti.
Kako ću kad sam u kadi?
I ja sam.
Ali ti si muško.

I tako, muško je otišlo da otvori vrata, žensko se umotalo u ogrtač i šmugnulo u spavaću.
Ako se sutra probudim s oba zdrava bubrega – obećavam da mi ovako nešto nikada više neće pasti na pamet.
Zaklinjala sam se cvokoćući ispod pokrivača. Vlada uđe u sobu.

Ko je bio?
Komšija odozdo. Procurelo mu u kupatilu.
Stvarno? Pa šta ćemo da radimo?
Ništa, zvaćemo majstore.
Kol’ko će to da košta?
Nemam pojma. Nije procurelo samo kod njega. Celu vertikalu smo poplavili.
Ali kaaaaako?!
Otkud ja znam kako, ti si htela da se kupamo zajedno. Sad se neka cevka pomerila, mora da se štema zid, da se obijaju pločice, ne pitaj.
Vlado.
Molim?
Ja sam se nešto baš uželela paprika.

Urnebesna tragikomedija o radu u Švajcarskoj

      Comments Off on Urnebesna tragikomedija o radu u Švajcarskoj

Urnebesna tragikomedija o radu u Švajcarskoj

Radi se o jednom privatniku (zanatliji), koji je povodom radne nezgode uputio ispunjen formular svom osiguravajućem zavodu za preuzimanje nastalih troškova. Sve ovo se desilo u Švajcarskoj gde se ovaj događaj mogao pročitati u Zuricher Kosmos-u. U tom formularu oštećeni je, na pitanje načina dešavanja te nezgode naveo, da je NEPLANIRANO odreagovao u jednom trenutku. Takav iskaz je za SUVI (Švajcarski osiguravajući zavod za Privatnike) bio dosta neprecizan, tako da su službenici iz osiguranja zamolili privatnika, da im to malo detaljnije objasni, jer je neophodno za daljnje razmatranje…

Zanatlija odgovara na tu molbu sledeće:

Cijenjene Dame i Gospodo, u odgovaranju na vašu molbu za dobivanje dodatnih informacija mogu vam sljedeće reći: Kod pitanja 3 u formularu naveo sam neplanirano reagovanje kao uzrok nesreće. Zamolili ste me da vam to pojasnim, što ovim putem želim da učinim. Kao što već znate, po zanimanju sam krovopokrivač. Tog kobnog dana nalazio sam se sam na krovu jedne šestospratnice. Kada sam završio sa svojim poslom imao sam 250kg crijepova viška na krovu koje je trebalo snijeti. Pošto nisam imao namjeru da ih u bezbroj navrata nosim stepenicama, odlučio sam da ih stavim u veliku kantu. Kanta koja inače služi za dizanje ili spuštanje tereta na visine. Sišao sam na dno i vukao sam konopac preko role dok nisam digao kantu, koja je bila vezana za isti, na visinu na kojoj mi je trebala. Konopac sam naknadno čvorom vezao i time sam stabilizovao kantu na visini šestog sprata.

Nakon toga sam otišao na krov i natovario kantu da bi poslije toga sišao dole. Odvezao sam konopac u namjeri da kontrolisano spustim kantu koju sam natovario sa 250kg crijepova. Ako pročitate pitanje broj 11 iz prethodnog formulara, ustanovićete da sam u to vrijeme vagao nekih 75kg. Veoma iznenadjen povodom gubljenja dna pod nogama, izgubio sam “duhovnu prisebnost” i zaboravio u svoj toj frci da ispustim konopac iz ruku. Mogu reći da u tom trenutku nisam bio pri sebi. Mislim da ovde ne treba da navodim, da sam velikom brzinom išao prema gore. Otprilike u visini 3. sprata sam se sreo s kantom (uh).. . Taj susret objašnjava frakturu lobanje i lom ključne kosti… Neznatno sporije nastavio sam putanju ka vrhu i tek sam se zaustavio kad su mi vrhovi prstiju upali u rolu koja je označavala najvišu tacku. Bol koji ne mogu da vam opišem je ujedno zadužen za lomljenje 3 prsta i dva nokta. Mimo svih bolova, ja ne gubim svoju prisebnost i održavam se na konopcu, kojeg ne smijem da ispustim iz ruku ni pod koju cjenu. Kanta, koja je u međuvremenu stigla na cilj, pod jačinom udara izbija i lomi svoje dno. Time dolazi do izpražnjivanja iste…

Kao što rekoh u prošlom formularu kod tačke 11, vagao sam 75kg i samim time znatno teži od prazne kante u tom trenutku. Kao što već možete da zamislite, počeo je veoma brz silazak..
U visini 3. sprata sam ponovo sreo kantu ovaj put odozdo dolazeći. Susret koji kao posljedice nosi sljedeće: Slomljeni zglobovi na obe noge, lom lijevog koljena i ogrebotine po nogama i rukama. Ovaj put znatno usporen nastavio sam putanju ka dnu, gdje sam pri prizemljivanju na izlomljene crijepove slomio 3 pršljena, bol koji nisam ni registrovao. Dok sam tako ležao dole, sav izlomljen na izlomljenim crijepovima i posmatrao kantu koja je bez dna visila na visini šestog sprata, ostao sam ponovo bez svoje “duhovne prisutnosti” i pustio sam konopac. Ovaj put je kanta bez ikakvih zastoja krenula ka meni i izbila mi 3 zuba i slomila nos. Veoma mi je žao zbog svega ovoga i nadam se da sam vam ovim olakšao buduće razmatranje.
U slučaju da vam nedostaju precizniji detalji, spreman sam da vam stojim na raspolaganju.

Organizacija Mocart

      Comments Off on Organizacija Mocart

Organizacija Mocart

Ti si muzičar? Ne, ne, nisam…

Policajci uhapsili violinistu i ispituju ga:
“Za koga radiš?”
“Za orkestar.”
“Kojoj organizaciji pripada?”
“Filharmoniji.”

“Kakvi su ti to papiri?”
“Simfonija za violinu.”
“Kakvi su ti to znakovi?”
“To su note.”
“Ko ih je napisao?”
“Mocart.”
“Od koga si ih dobio?”
“Od dirigenta.”

Nakon saslušanja usledilo je saopštenje za javnost:

“Saslušanjem je utvrđeno da uhapšenik pripada terorističkoj organizaciji “orkestar”, separatističkom ogranku “filharmonija” kojim rukovodi ekstremist poznat kao “dirigent”. Uhapšenik je imao tajne dokumente “simfonija” pisane kodiranim pismom zvanim “note”.
Autor tajnih dokumenata je poznat pod ilegalnim nazivom “Mocart”.
Više informacija ne možemo dati, jer je istraga u toku, ali molimo građane, ako imaju bilo kakva saznanja koja mogu pomoći daljoj istrazi da jave najbližoj policijskoj stanici.”

Dobročinstvo

      Comments Off on Dobročinstvo

Dobročinstvo

Čovek je radio u pošti, a posao mu je bio da sortira pisma čije adrese su bile nejasne. Jednoga dana u ruke mu dođe pismo koje je drhtavom rukom bilo upućeno Bogu. On pomisli: Bolje da ja ovo otvorim da vidim o čemu se radi.

Otvori pismo, a u njemu piše:

“Dragi Bože, ja sam 83 godine stara udovica i živim od vrlo male penzije. Juče mi je neko ukrao tašnu. U njoj sam imala još samo 10.000 dinara, koje sam čuvala do iduće penzije.
Iduće nedelje je Dan majki, na koji sam pozvala nekoliko prijatelja. Bez tog novca ne mogu da kupim hranu. Nemam porodicu da bih se nekom obratila za pomoć i ti si dragi Bože moja jedina i poslednja nada.”

Radnik u pošti se jako rastužio čitajući pismo ove starice i pokazao je svojim kolegama. Svi su se rastužili i rešili da sakupe nešto novca i pošalju starici. Sakupe 9600 dinara i pošalju.
Radnici u pošti su baš imali lep osećaj zbog ovog dobrog dela. Prođe Dan Majki i gle posle nekoliko dana evo opet pisma napisanog Bogu. A u njemu piše:

“Dragi Bože, kako se ikada mogu dovoljno zahvaliti za tvoju pomoć? Zahvaljujući tvom dobročinstvu bila sam u mogućnosti da napravim lepu večeru za svoje prijatelje kojima sam ispričala o tvom dobrom delu. Samo da te obavestim da je u pismu falilo 400 dinara. Nemam sumnje da su to uzele one lopuže iz Pošte!”

Pravo siromaštvo je siromaštvo srca

      Comments Off on Pravo siromaštvo je siromaštvo srca

Da li imate neku kremu za ruke?“, pitao je čovek ulazeći u apoteku. Ruke su mu bile skoro pa uništene od cementa. Lako se dalo zaključiti da čovek svakodnevno radi težak fizički posao. Apotekar se nasmejao i kazao: „Da, naravno, imamo uvoznu, ona je skuplja, a imamo i ovu slabiju, od domaćeg proizvođača.“

„Dajte mi tu uvoznu!“ – odgovori čovek.

Međutim, radnik u apoteci pomisli da ga ovaj nije dobro razumeo, pa ponovi: „Ta je skuplja, ona je kvalitetnija, možda ipak da uzmete ovu!?“ – pokazujući na svetlo plavu kremu.

Čovek podiže svoje ruke i reče apotekaru: „Ja radim na građevini već godinama. Cement mi je poprilično oštetio kožu na rukama, a kod kuće imam malu kćerkicu. Sa ovakvim rukama ne mogu je pomilovati po njenom nežnom licu. Bolje da uzmem ovu skuplju, nebili ipak omekšala moje ruke. Cena nije probem. Znate, puno volim svoju malu kćer i sve bih dao za nju.“

Lice apotekara se skamenilo. Pokušao je da se seti kada je zadnji put pomilovao svoju decu i posvetio im pažnju. Čovek ga je jednostavno ‘naterao’ da sebe vidi kao siromašnog i bednog čoveka.

Pravo siromaštvo je siromaštvo srca i duše, nije stvar materijalnog bogatstva.

Car i radnik

      Comments Off on Car i radnik

Car i radnik

Ako zaboraviš otkuda, nećeš znati ni kamo ideš.

Jednom je neki radnik kopao jamu pored puta. Baš tada je naišao car i zastao, počeo se diviti radniku:

“Kako vešto radiš! I da li ti mnogo plaćaju za takav posao?”
“Pa to, vaše visočanstvo, zavisi sa koje strane se pogleda, odgovorio je kopač. S vaše strane, verovatno izgleda mnogo, a s moje, ma kako da se dovijam, nemam odakle da uzmem više. Dobijam tri groša dnevno. Ali to još nije strašno! I to jedan groš trošim odmah – vraćam dug. I drugi trošim – pozajmljujem. Tako da imam samo jedan groš.”
“Pa kako se dovijaš da živiš?”
“Pa, kako god da pogledaš, odgovor je jedan: Teško je živeti od samo jednog groša.”
“Zašto onda vraćaš dug i pozajmljuješ”, nastavio je car da se interesuje.
“Nego kako? Otac me je odgajio, ostario je, sad ga hranim – vraćam dug. Sin mi je još mali, gajim ga i pozajmljujem mu. U starosti će on meni vraćati ovaj dug. Zato mi za sebe ostaje samo jedan groš.”

Car se nasmejao i zapovedio je da se mudri kopač bogato nagradi.

1 2 3 4